Kako smo se upustili u ovu avanturu?

Malta. Šta smo znali o njoj? Da se nalazi usred Sredozemnog mora, južno od Italije i da je toliko sićušna da je jedva uočavaš na mapi. Ipak, to naše neznanje nije nas pokolebalo da jednog aprilskog popodneva, nakon šolje kafe i čašice razgovora sa nama bliskim ljudima, donesemo odluku koja će nas 6 meseci kasnije odvesti 2000 kilometara (1000 km vazdušnom linijom) daleko od naše porodice, prijatelja, domovine.

„ Živiš u oblacima, mala...“

Tog aprilskog popodneva suprug i ja smo shvatili da je kucnuo čas da uzmemo  živote u svoje ruke. Pomirili smo se sa tim da ćemo se odreći nekih stvari koje volimo, možda ne za stalno. Znali smo da je to za naše dobro, za bolje sutra, za budućnost naše dece jednog dana. Obavestili smo naše roditelje, bez njihove podrške nam ne bi bilo lako. Znali smo da ćemo uvek imati gde da se vratimo, ali nismo želeli da razmišljamo o neuspehu. I tako smo započeli našu avanturu.

Pripreme za polazak počele su odmah. Počeli smo da se informišemo, iščitavali smo stranice i stranice foruma, prelistavali postove u grupama na Fejsbuku, ne bi li smo znali šta nas čeka, kakva je to zemlja u koju idemo. Tako smo saznali da Republiku Maltu čine tri ostrva: Malta, Gozo i Komino i da je glavni grad Valeta, da geografski ovo ostrvo više pripada afričkom kontinentu nego Evropi.   Upijali smo svaku informaciju za koju smo mislili da će nam biti od velikog značaja. Nismo se obazirali na negativne komentare i savete da ostanemo tu gde smo.

Bacili smo se na učenje jezika, na Malti su službeni jezici malteški i engleski. Iako smo imali predznanje iz škole, ne mogu se pohvaliti da nam je vokabular bio bogat. Ali kad čovek nešto želi sve se može. Tako smo svakodnevno učili engleski, pored posla, spremanja ispita i ostalih svakodnevnih obaveza.

Dva meseca pred polazak kupili smo karte u jednom smeru, veoma hrabro s naše strane, ako uzmemo u obzir da su ljudi vraćani sa aerodroma na Malti u slučaju da nemaju povratnu kartu. Ukoliko smo i pomišljali da se predomislimo, tog trenutka kad smo rezervisali karte nije bilo povratka nazad. Idemo, pa kud puklo da puklo.

Kao ptice selice, u jesen smo napustili Srbiju i njene divne pejzaže, obojene najlepšim bojama i odleteli u susret toplijim krajevima. Spakovali smo naše živote u dva kofera, naoružali se strpljenjem i dali se u nepoznato.

Sеnt Pol (St Paul's Bay)

Prošla je godina, nismo odustali. Naša pustolovina traje, Maltu i svo njeno žutilo prihvatili smo kao naš novi dom, Svakog dana radimo na usavršavanju jezika, svakog dana naučimo nešto novo. Da li smo se pokajali? Nismo. Samo težimo ka boljem. Ako padnemo, ustanemo još jači,

„ Nikad nemoj da se vraćaš 

kad već jednom u svet kreneš...

... Al' ako se i pozlatiš,

il' sve teško, 

gorko platiš

uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratiš!“ ,

setimo se ovih stihova Mike Antića iz „Nepovratne pesme“ i nastavimo dalje, u nova osvajanja i nove pobede.